Sedumi i čuvarkuće

Sedumi su grupa sukulenata sa karakterističnim zadebljalim listovima koji služe kao rezerva vode što ovim biljkama omogućuje opstanak u veoma toplim i suvim staništima sa retkim padavinama.

Zbog otpornosti na sušu ali i na veoma niske temperature zimi, sedumi su se nametnuli kao idealne biljke za formiranje zelenih – živih krovova. Za razliku od svih drugih biljaka kojima je potrebno obilno zalivanje, sedumima je potreba za vodom minimalna što ih kandiduje za idealne u pogledu smanjenja njene potrošnje.

Na svetu postoji više od 500 vrsta seduma, dok je kod nas prisutno više desetina vrsta različitih boja stabla, lista i cveta, kao i različitih tekstura, što ih takođe čini pogodnim za razna kombinovanja i formiranje oblika, logotipa ili šara. Pored primene na zelenim krovovima, sedumi nalaze primenu i na zelenim zidovima i kamenim baštama.

Čuvarkuća, biljka poznata od davnina i u narodu mnogo korišćena. Njen latinski naziv Sempervivum znači Uvek živa. Još stari Grci i Rimljani su je sadili pored drugih biljaka smatrajući da će ih čuvarkuća štititi od raznih insekata i štetočina. To je višegodišnja biljka koja raste od 10 do 60 cm. Listovi čuvarkuće su složeni, sočni i debeli. Zahvalna je za gajenje, jer ne traži zalivanje ukoliko se gaji u dvorišnim uslovima. Gajenje čuvarkuće u kućnim uslovima podrazumeva vrlo malo zalivanja, tako da mnogi upoređuju gajenje ove biljke sa gajenjem kaktusa.

Čuvarkuća cveta u periodu od oktobra do novembra tako da se tada sakupljaju njeni listovi kako za čajeve tako i za druge preparate.